Pozdrav dragi ljudi...

Ja se zovem Catalea i kad sam se rodila uz mene je došao nepozvani prijatelj Down...Znate, njega nitko nije očekivao, ali eto, kad se već pojavio, mi smo odlučili živjeti život punim plućima s Njiim i uz Njega...

Odlučio je On postaviti mi razne prepreke, ali sam i ja bila odlučna i prošla sam preko puno njih...Znate, On je mene i moju obitelj naučio cijeniti svaku sitnicu u životu, naučio nas je veseliti se svakom cvjetiću,stepenici,svakom čovjeku,naučio me je prepoznati kad je netko tužan,a ja mu pružim utjehu svojim zagrljajem i osmijehom....Ma nije On ništa posebno,a da bi lakše razumjeli,evo jedna crtica jednoga gospodina koji je divno opisao mene i moga Downića....

Postoje neka djeca. Ona se rode, znaš, s malo drugačijim kromosomima. Zapravo, samo s jednim. Dvadesetprvim. Ništa posebno. Jedan manje - više.

Ali pazi, nemaju oni zato manje, kako kažu neki. Više imaju. Dobiju dobrotu, kakvu ja ne nosim u svojim prsima. Dobiju iskrenost, kakvu ja ne poznajem u svojoj glavi. Nose ogromnu ljubav. Osjećajnost. Predivnost.

I znaš što? Nisu oni drugačiji. Mi smo. Jer ne kužimo život. Jer smo svojom glupošću blokirani. Jer ne gledamo srcem, nego rangiramo prema kojekavim normama. Mi smo, kad ti kažem. Mi smo zakinuti. A oni? Oni su čisti blagoslov. (I.Klarić)

Voli vas i grli Catalea.....

 Tekst napisala: Dijana Čorak